Autor: Danijela Koturović
Foto: Dejan Huba
Sunce kreće uz liticu,
A morski se talas čuje,
udarajući o greben ,
starom ribaru poručuje
Vidim te i čujem,
Kako tvoje srce bije,
A nad glavom tvojom Nebo,
kao odsjaj moj se vije.
Svakoga dana na drugom si mestu,
ribarske te mreže vežu,
zagluvljen si morem pred sobom,
Dok ja lepotu uklesujem…
Na kamenju onom starom,
što iz mene izviruje,
Pogledaj, stoji i ime tvoje….
Na ivici svetla ili mraka,
tvoje su mreže kadkad pune,
samo se ja provlačim kroz tvoje mekane strune..
Tvoja lađa sada tiho plovi,
I ogleda se okićena u mojoj bistroj vodi.
Vetar se sve više čuje,
severac uz talas poručuje..
Sve je stalo, samo na kratko, samo na malo…