Adolescentna percepcija granica nacionalizma i šovinizma

Autor ovog rada dr Miloš Gostiljac, odobrio objavu ovog teksta.

Medicinski rad objavljen na Kongresu pedijatrije 2014. godine sa Međunarodnim  učešćem specifičnosti neotkrivenih dilema i tajni vezanih za mentalitet i bliska istorijska zbivanja zavređuju pažnju samom činjenicom o pokušaju analize stanja svesti adolescenta.

Rad je imao zapaženu ulogu i skrenuo pažnju naročito u sferi međunacionalnih odnosa, na šta ukazuje i preuzimanje rada u celosti od strane hrvatskih, slovenačkih i italijanskih lekara.

Uvod: Pojave nacionalizma i šovinizma na malim teritorijalnim prostorima na kojima žive malobrojni narodi međusobno konfrontirani, predstavljaju podlogu pojava koje mogu eskalirati

u formi netrpeljivosti i sukoba. Nacionalizam ističe stalne razlike između naroda, insistirajući na razlikama, zasnovanim na subjektivizmu, samoljublju, nekritičnosti percepcije društvenih pojava.

Šovinizam pozicionira mržnju prema drugim etničkim, kulturnim i nacionalnim grupama.

Cilj rada: Sagledavanje opšteg razmišljanja, percepcije nacionalizma i šovinizma, kritičnosti i realnosti shvatanja ovih pojava kod adolescenata, nakon međunacionalnih konflikata i ratova.

Materijal i metode : Anketno ispitivanje 250-oro adolescenata (7 pitanja) formulisanih da svojom projekcijom odgovora otkriju ubeđenja i dijametralnošću logično posledičnih zaključaka otkriju slabosti shvatanja.

Pitanja tipa: 

„Šta su nacionalizam i šovinizam”- analiza shvatanja razlika ;

„Kako se najbolje brani svoja nacija”- projekcija odnosa prema drugim nacijama;

„Pripadnike drugih nacija treba……”- uključivanje u društveno ekonomski život;

„Da li smatrate da vašu naciju druge nacije”- doživljavanje drugih;

„Kako gledate na parolu – Srbija Srbima”

„Kakav je Vaš odnos prema nacionalnoj istoriji”

Uzorak adolescenata su učenici IV godine srednjih škola, različitog socijalnog porekla i mesta stanovanja.

Rezultati rada: Procenat ispitanika koji imaju izrazito loše shvatanje razlika između nacionalizma i šovinizma je 31% ukupno (32%adolescentkinja i 30%adolescenata od ukupnog broja polne distribucije).

Pitanje odbrane svoje nacije: otvorenim i liberalnim društvom 48%, vojskom i  policijom 28%.

Pitanje kako se treba ponašati prema pripadnicima drugih nacija: ravnopravno ih uključiti u tokove 57%, držati po strani i biti nepoverljiv 18%, proterati iz lokalne sredine 13%.

Pitanje o shvatanju drugih nacija: ostali narodi slabo razumeju 54%, nemam odgovor 19% .

Pitanje o paroli „Srbija Srbima – ne vređa nikog i izraz je istorijskih težnji 49%, šovinistička je i krajnje uvredljiva 4%,

Unutrašnji stav prema nacionalnoj istoriji : nacionalna istorija je velika ponosna i snažna 57%, nacionalna istorija je uzrok naših lažnih predstava 12%.

Nelogičnost odg ovora 10% (komparacija određenih pitanja „sve im je mutno u glavi”).

Logika nacionalističko šovinističkih ubeđenja 28%, logični odgovori na kombinacije pitanja. Zamagljenost percepcije nacionalne istorije 20%.

Zaključci:

Izrazito visok procenat (31%) odgovora na pitanje o razlikama u nacionalizmu i šovinizmu dat je odgovorima: „Šovinizam ne znači nepodnošenje drugih nacija” i „Nemam mišljenje“, govori u prilog činjenice nemanja elementarne percepcije ove problematike.

Kombinacija odgovora gde se tvrdi da se svoja nacija brani otvorenim društvom i ekonomijom, a istovremeno odg ovara da druge narode treba držati po strani ili proterati (10% ispitanika) govori u prilog nejasnih shvatanja po tipu „sve im je mutno u glavi”.

Logika negativizma po kojoj su dati odgovori da parola „Srbija Srbima” ne vređa nikoga i nije šovinistička prati shvatanje istorije kao velike isnažne (28%), mada postoji visok procenat (20%) onih sa drgačijom percepcijom istorije.

Isprepletanost osećanja i stavova sa relativnom nerealnošću je velika i nepoznata.

Prim. dr med Miloš Gostiljac

Zdravstveni centar “Studenica” Kraljevo

Vojvode Stepe 27/I/13

K r a lj e v o

Leave a Reply