Autor: Elena Ena Matveev
Fotografija: Igor Đorđević
Znaš, ljubavi…
Tvoje bi se čelične sablje polomile o moja krhka leđa,
eto toliko o tome ti mogu reći…
Tvoja snaga je u mom umu…
Jačina na koju nisi navikao izmiče ti ispred nespretnih ruku u nemogućnosti da držiš sve konce…
Ovaj oklop nad kojim balaviš duboko ispod čuva kostur starog viteza,
vremenskog putnika koji putuje kroz snove…
U svom sam snu ponovo utonula u san
i obišla svetove iz kojih bi te mogli pozdraviti.
Nebo iz tvojih očiju ne krvari…
Garež je sahranio vatru…
Zaklao si me oštrom kazaljkom kojoj nismo paralisali vreme.
Ne možeš rukama golim hvatati moje snove…
I NE GLEDAJ ME TIM OČIMA VRONSKOG!
Svi moji vozovi su odavno otišli u jednom smeru..