Autor: Sokić Portal
Ilustracija: pexels.com
Svakog dana u svakom pogledu sve više napredujem!
Ovo sam zaista shvatila na pragu četdesete.
I znam da je pravo vreme.
Naučila sam da je sreća u nama samima. Da treba da pazimo šta želimo, jer se želje ispunjavaju, da nam je život baš onakav kakve su nam misli kako je besedio Otac Tadej.
A pesimizam? Da, naučila sam da je pesimizam intelektualna lenjost, jer lakše je u svemu videti loše i učauriti se, ležati i pričati eto kako su drugi krivi za naše neuspehe… Da, lakše je prepustiti se očajanju…
Menjajmo se, prestanimo sa brigom i budimo srećni…
Moramo mrak osvetleti,
kad padnemo, ustanimo…
Krenimo ka uspehu. Na svakom putu postoje prepreke, kamenčići mogu biti i ukrasni.
Koliko sam puta čula da misli oblikuju naš život…
Samo čula…
Danas sam naučila da je to velika istina. Vera i nada u dobro i optimizam oplemeniće naš duh dajući nam snagu i životnu vedrinu koju nepredvidiva svakodnevnica neće narušiti, dok negativne misli parališu, ispijaju čine nas nemirnim, neretko i paranoičnim, depresivnim i suštinski nas menjaju.
Vrlo je važno da nabacimo onu krivu liniju u vidu osmeha, da nam prva misao uvek bude pozitivna da širimo ljubav i radost, jer fakat je da kako zračimo tako ili slično tome privlačimo.