Autor: Dragana Đurković Tošić
Eh Pavle… razdvojismo se na dve strane
Rascepismo život po sred na pola
Tebi srce i jezgro meni sparušena kora…
Okrećem ovo što je u mojoj ruci
Nekad jabuka od zlata
Sad ni kriška
Samo ova semenka
Što je držim međ prstima
Premišlja dal’ vredi nanovo da rađa.
Sve ove godine nisam išla na prijeme
Ni pozorišne predstave obavezne večere
Ni lagane šetnje posle nedeljnog ručka
Ruku pod ruku sa tobom
Ili sklopljenih očiju preko stola
Posmatrala kako odlaziš
Kako žuriš da ne zakasniš
Tamo gde su potrebni tvoji otisci cipela.
Ja sam prevrtala brazde nebeske
I ovoj ludoj ptici u grudima svaki put
Kad zamaše krilima sekla perje
I tako je ukrotila da ne poraste
Ne dozvolivši joj da nađe odraz
U nekim drugim očima.
Nisam ni primetila
Kako je nestalo sjaja u mojima
Da mi je kosu prekrila zima
Posvuda inje u vlasima
Seta mi usne često ukrade
I rosa stanuje u pogledima
I krošnja što mi život oblači
Svlači sa mene lišće
Nema me Pavle… potrošila sam čekanje…
Da to je bio moj život
Ogromna satnica i kazaljka koja se okreće
Ne dozvoljavajući klatnu da otkuca vreme.
Sad s razlogom seme okrećem u ruci
Premišljam i sa njim razgovaram…
Nikako ne bih smela da dozvolim
Ptici da umre pevajući
Dok joj se duša oko trna zakovčava.
Dragana Đurković Tošić